Zvezdana Cvetković
pravnica i istoričarka umetnosti u penziji
"Najvažnija uloga Asistela je što ume da podmladi"
Kada čujem glas, glas sigurnosti, čak i moje povređene, u nepovrat izgubljene noge, prestaju da bole. Taj glas dobre i požrtvovane dece naći će rešenje za tegobu. Tu su za utehu, da umire bol u duši. Ova moderna amajlija znači pomoć !
Koliko sam puta držala sivo-crveno dugmence na grudima, znajući da će topli glas biti pored mene i ako treba brza pomoć. Bilo mi je lakše tada.
(U nastavku možete pročitati zahvalnicu i pismo podrške koje je ASISTEL-u uputila korisnica Zvezdana Cvetković)
HVALA ASISTEL!
Monahos - na grčkom jeziku znači biti sam, prolaziti kroz sve vrline i iskušenja života - sam.
Odatle potiče i naziv monah ili monahinja za pravoslavne kaluđere, podvižnike, koji žive sami.
No, oni nisu sami, Gospod je uz njih i uvek ce naći neku dobrotu koja pruža ruku u tami, u samoći, u strahu.
Mislim da Gospod prati i elektroniku, jedno drago sivo-crveno dugmence, crveno toplo oko i topli glas.
Oni su tu, dobra deca Asistela, ljubazni, uljudni, vredni, nežni, požrtvovani. Čini mi se da sam te vrline prvi put učila u bajkama, pa pričama srpskog naroda, narodnim pesmama itd.
Koliko sam puta držala sivo-crveno dugmence na grudima, znajući da će topli glas biti pored mene i ako treba brza pomoć. Bilo mi je lakše tada.
Ta sigurnost ublažava patnju samovanja, ona liči na one pečene hlebove, koji su bili svetinja i koji su darovani ispred usamljenih pećina monahosa.
Koliko mnogo simbola života sam sada navela, pišući ovu skromnu zahvalnicu.
Hvala vam deco Asistela - hvala za hlebove pred pećinom! Svetinja su!
* * *
Amajlija vodi ime od staro-persijske reči amas, što znači duša. Kod primitivnih naroda, u osvit ljudske civilizacije, u amajlijama su počivale duše predaka, koje su bile tu da zaštite od zlih duhova i pomognu u lovu za opstanak života.
Savremena amajlija je plastična, sivkaste boje, lepog oblika, sa divnim spasonosnim crvenim okom na sredini. Dovoljan je jedan mali dodir i nestaje samoća, nekada tuga, neraspoloženje, pa i bol.
Topli glas će se javiti i doneti spas, čak i onda kada ne izgleda da ga ima. Dobra deca Asistela, uvek su tu, iza spasonosnog crvenog dugmenceta, savremene amajlije usamljenih i često otuđenih, starijih ljudi XXI veka.
Ta savremena amajlija mi daje nadu da takvi ljudi nisu napušteni u ovom dosta surovom svetu ekonomskih, ljudskih, ekoloških i ko zna kakvih sve kriza, u vremenu kada stradaju najslabiji i po pravilu nevini.
Kada čujem glas, glas sigurnosti, čak i moje povrđene, u nepovrat izgubljene noge, prestaju da bole. Taj glas dobre i požrtvovane dece naći će rešenje za tegobu, tu je za utehu, da umiri bol u duši.
Hvala Asistelu za tako divnu amajliju. Neka produbljuje svoj plemeniti opus i neka bude najlepša sigurnost na svetu.
Zvezdana Cvetković
