Priče korisnika

Mila Divljanović

04. 05. 2012

Bio je potreban samo jedan pritisak na crveno dugme narukvice pa da se oglasi zvuk telefona iz svih delova stana Mile Divljanović.

- Gospoćo Mila, jeste li dobro - pitao je glas.
- Jesam, jesam, dobro sam, samo su mi došli gosti, pa sam htela da vas pozdravim -uzvraća gospođa Mila.
Ovako je slepa Mila Divljanović demonstrirala rad Aisitela, novine u domovima starih i bespomoćnih ljudi, kojima je omogućeno da na taj način budu pod nadzorom 24 sata dnevno, svih 265 dana u godini.
-Prijatno je razgovarati sa njima, nikada ne osećate neraspoloženje, nervozu. Uvek su spremni da vas saslušaju, da vam pomognu pravim savetom. Znaju koju slavu slavim, kada mi je rođendan, međusobno čestitamo Vaskrs, popričamo i eto - kaže Mila Divljanović. Napominje da je najteže kada je noć, kada čovek ostane sam sa sobom i tada počinju preispitivanja.
- Tada pozovem njih, a oni su uvelk puni vere i nade i ja zaboravim da sam tužna i znate kako mi bude lepo - ističe gospožđa Mila.

Delovi teksta su preuzeti iz "Glasa Osiguranika".